Dabogda lažem

Ovo je pesma za koju reči ne postoje
i kojem bogu sada izgovaraš ime i plačeš za moje
ne zaboravi reči i nekog ko je umro s nama
i budi zadnja slika zbog koje se sve što nosim slama
dabogda lažem

jaka kao stena još malo godina će
i da l` plačeš da zaboraviš
na svakom krstu nosim po jednu ranu više
jer ne vidim to gde ću da ostarim
dabogda lažem

u slavu bogu poljubi decu za nas dvoje
i kreni tamo negde gde niko ne zna gde me moje
dabogde lažem

jaka kao stena još malo godina će
i da l` plačeš da zaboraviš
na svakom krstu nosim po jednu ranu više
jer ne vidim to gde ću da ostarim
dabogda lažem,i nek me nema
daj ....

Svetlost u zoru širi krila,
posvuda tvoje, živa mi bila,
greh ko staklo dušu slama,
bole oči, puca glava.

Upali sveće neka dođu,
sve što mislim nemam kome,
malo sreće onda prođu,
i kom ću Bogu kad me slome.

Gde god krenem put me vodi,
na ovaj Balkan južno od sreće,
da nađem te i da te rodim,
za tako malo, malo me nece.

Upali sveće neka dođu,
sve što mislim nemam kome,
za sve dane koji prođu,
za čiju sreću kad me slome.

Gde god krenem put me vodi,
na ovaj Balkan južno od sreće,
da nađem te i da te rodim,
za tako malo, malo me neće.