U beznađu

Kraj, to je jutro što jednom će morati...
strah, to su oči što govore odlazi...
kad zatvorim sve prozore, u beznađu...

Bog, nekom dobro, a nekom drugačije...
sam, na ovoj zemlji od stakla i požude...
mi gorimo u plamenu, ljubavi,
mi ne znamo da hodamo,

U beznađu sve smo polomili,
hodnici slobode nestali,
u beznađu sve što smo imali,
Prazno je sve...

Znam, neke su reke za uvek otplovile,
Sam, na ovom svetu ja hodam sve sporije,
mi gorimo u plamenu, ljubavi,
mi ne znamo da hodamo,

U beznađu sve smo polomili,
hodnici slobode nestali,
u beznađu sve što smo imali,
Prazno je sve...