17.12.07
Ikona
Sumnjam da si ikad bio tu – baš stvarno
Reči – dokle
Laž, po stoti put...
Ljubomora u grudima
Gorak je med sa tvojih usana
a živim tu –
Tako blizu sna – a tako daleko...
Kao ikona – ti u meni spavaš
Ej – kako te volim
Kao ikona – ti u srcu nosiš mir, onih dana –
A to baš boli...
San ni noćas da mi dodje
Znam – tu si da dan mi kradeš
Ćuti – bolje
Laž, po stoti put...
Nijedna reč – u zao čas
Prosto smo tu – a nigde nema nas
baš k'o da sve, to sve što znam –
K'o da nije ni bilo
Kao ikona – ti u meni spavaš
Ej – kako te volim
Kao ikona – ti u srcu nosiš mir, onih dana –
A to baš boli...
....Kako te volim...
Sve naše godine
Sve što smo sanjali – sve su odneli
I prazne ulice – što te radjaju
Tek da me prevare – pa te sakriju
Počinju snegovi – zimu donose
Svi su nas mrzeli – nek' se ponose
I volim da te ljubim – nek' mi oproste
Sve sto sam lagala – nek' me ubije
Još miriše na tebe život
Onaj naš – sećaš se
I nešto me tera da te volim
Da ti pevam kao nikom pre...
Da l' nekad ostaneš sam kao ja
Da l' neko zakuca u tvojim mislima
Otvori nekad oči – nekad kao pre
I slaži Boga da voliš me
Jos miriše na tebe život
Onaj naš – sećaš se
I nešto me tera da te volim
Da ti pevam kao nikom pre...
Da ti pevam kao nikad – nikom pre.....
Ko zna...
S' druge strane prazne postelje
Ja volim vetar u tvojoj kosi
Kad ti brige s' lica sakrije
Probudi nebo, i nek nam kiša
Crne misli vodom opere
Sve što jesmo – sad smo ništa
Kad se ljubav jednom prolije
Ko zna, za nas
Da l' dan ce da svane
Ko zna, ja plakati moram
Milo moje
Samo reči – bez imalo volje
I reka suza počinje
Ugasi svetlo – i biće bolje
Za nekog drugog, kad te probude
Ko zna, za nas
Da l' dan, ce da svane
Ko zna, ja plakati moram
Milo moje
Milo moje, ako jednom loše krene...
Pogledaj u nebo
Opet tvoje misli govorim na glas
Koliko cu puta oterati strah
Samo da si tu i da ima nas
Precicom do snova – korak ili dva
Koliko je samo kilometara
Pravim te od svega sto mi neko da
Nek' nam dobar vetar snove pogura
Pogledaj u sunce, iznad oblaka
To sto tamo vidis – to smo ti i ja
Pogledaj u nebo – pogledaj u san
To se zove ljubav – to smo ti i ja
Opet mi o svemu – pricaj na sav glas
Ponekad o sreci – i da li ima nas..
Sve dane tvoje kupicu
Bas sve, reci sro se nikad ne cuju
Sve grane sto nam dusu spajaju
Toliko te volim – samo budi tu
Pogledaj u sunce, iznad oblaka
To sto tamo vidis – to smo ti i ja
Pogledaj u nebo – pogledaj u san
To se zove ljubav – to smo ti i ja...
Oktobarfest
A bol i nezne muke – volim k'o ljubav nasu
I sivo je ovo nase nebo
Hrabra sam, samo da znas...
Da li pamtis jos Oktobar fest
Kako samo stezu godine – sto lome i nas
Ponovo o sebi pricaj mi – reci sve sto nismo umeli
Idi i sacuvaj me
Jos one nase pesme po neku suzu puste
I proklete su reci – i godine i srce
I znam d aces ponekad da me zoves
Vristi do neba za nas
Da li pamtis jos Oktobar fest
Kako samo stezu godine – sto lome i nas
Ponovo o sebi pricaj mi – reci sve sto nismo umeli
idi i sacuvaj me –
....Sacuvaj me....
Moja dunjo mirisna
Dodir kao reči, a reči nose – ukus bola
I zašto uvek tako, mora da se desi
A ljubav je vec – na drugoj adresi
Pogledaj strepnju, u očima svojim – Dunjo moja
Zar ne vidiš da gubiš, umire život – tvojih snova
I kreni putem koji vodi suprotno od bola
I nek' sve djavo nosi, kad delimo na pola – djavo nek' nosi...
Promeni sve naše dane, al' sreće nema
Ljubav i mi, kao da slutim šta se sprema – šta se sprema
Uvek je sladje, baš sve, ono čega nema – to je slepa ulica
Na putu do sna – moja Dunjo mirisna...
Iza oblaka...
A krivim sebe za – sve sto se da
Glas, sa tvojim likom – tu se negde mota....
Carolija – kad uzmu ti sve...
A ti opet imas gde i s'kim
Poznajem te – ti si k'o ja
Sama lutas ispod oblaka
Ne govorim vise – reci koje su, sa tobom otisle
I hodam sve tise – praznu sobu da ne probudim
Uzmi bas sve – od onog nicega
Sto je medju nama ostalo
Suze i smeh – svih onih godina
Sto se kriju iza oblaka
Postojis ti – postojim ja
Al' nista vise tu ne postoji
Suze i smeh – po neki dan
Kad ga vidim iza oblaka…
...carolija...bas k'o nekad...a ti si k'o ja...
skrivas suze iza oblaka....
Hajdemo svi
Bas svi nam ne daju
A tu, ispod srca – jos uvek kuca
Ma nek' nas gledaju
Hajdemo svi – da pevamo
Hajdemo svi – da plesemo
Hajdemo svi – da letimo kroz noc
Hajdemo svi – da pevamo
Hajdemo svi – da sanjamo
Hajdemo svi – jos samo ovu noc
Da Bog nas cuva – od svih oluja
Ni to nam ne daju
Samo za tvoje oci – bas uvek sve cu moci
Ma samo nek' nas gledaju
Hajdemo svi – da pevamo
Hajdemo svi – da plesemo
Hajdemo svi – da letimo kroz noc
Hajdemo svi – da pevamo
Hajdemo svi – da sanjamo
Hajdemo svi – jos samo ovu noc
Boje duge
Ja ne vidim druge, ni u snovima
Pre podne za dvoje – prazna ulica
Sve moje i tvoje – tu u grudima
Tuzne oci – sto pitanja
Zbogom noci bez svitanja...
Sve pogresne rijeci, kad udju nam u san
Ko ce njih sprijecit, bar jos jedan dan
Opet dugine boje kad kapnu mi na dlan
I mali svijet za dvoje – ljubav ti i ja
Tuzne oci – sto pitanja
Zbogom noci bez svitanja
Kao modro more – izmedju nas
Ja jos cekam zore – tvojih koraka
...Sve pogresne rijeci...
....Kad udju ti u san...
Tuzne oci – sto pitanja
Zbogom noci bez svitanja....
...bez svitanja....
Gde pocinju duge – u kojim morima
Samo korak do tuge – tu u venama
Bela kola
I vodiću te u svoj svet
Ja delim sve na pola – u hodniku vremena
I dižem glavu kao suncokret
Ljubim ti obraze – praštam ti pobede
Na zemlju mojih snova padaju zavese
I hladna reč se otkriva
Loš dan za poraze – sve znam al' boleće
Sanjam, ljubim – ništa ne zri...
I preko polja idu – oni što donose
Kišne kapi u naš svet
Reči bez posvete – ćuti, nek' osete
Sanjam, ljubim – ništa ne zri
Praštam, ćutim – svuda si ti
I kako sve da bude – skroz drugačije
Da kazem glasno da si tu...
Sanjam, ljubim – ništa ne zri
Praštam, ćutim – svuda si ti
Kupiću bela kola – tako mi imena
I vodiću te u svoj svet..
U beznađu
strah, to su oči što govore odlazi...
kad zatvorim sve prozore, u beznađu...
Bog, nekom dobro, a nekom drugačije...
sam, na ovoj zemlji od stakla i požude...
mi gorimo u plamenu, ljubavi,
mi ne znamo da hodamo,
U beznađu sve smo polomili,
hodnici slobode nestali,
u beznađu sve što smo imali,
Prazno je sve...
Znam, neke su reke za uvek otplovile,
Sam, na ovom svetu ja hodam sve sporije,
mi gorimo u plamenu, ljubavi,
mi ne znamo da hodamo,
U beznađu sve smo polomili,
hodnici slobode nestali,
u beznađu sve što smo imali,
Prazno je sve...
Pravda
i ne znaš svoje ime
Tvoje velike ruke tvoja mračna odela tvoje pravedne misli
ti sanjaš svoj strah
Tebe uče da ne znaš tebe uče da stradaš ti si rođen da ćutiš
i ne smeš da voliš
U gradu od stakla prvo polomiš ruke onda izgubiš decu
ti živiš svoj kraj
A gde je tu pravda za tebe i mene
Ja gledam u oči prepoznajem nemir sve gazim pred sobom
i ne znam za glad
Ne osecam dodir govorim o sebi jer život je sutra
a danas je mrak
Kradu mi dane ne umem da brojim ja ne smem da volim
ja udišem strah
A gde je tu pravda za tebe i mene
Olovo nam daj ....
Lica
u ogledalu vidim kraj,
i trčim uz polje,
u kome više nema vremena...
I da li vidiš dalje, od svoga oka, šta je istina,
što sve u meni gori,
i goreće dok budem ovde, sa Vama
i njima, vidim kraj, ja vidim kraj...
Gde smo,
kaži gde smo pogrešili
i zašto nam je suđen kraj,
u.. zemljo, ošta smo se ogrešili
i nema više vremena...
I da li vidiš dalje, od svoga oka, šta je istina,
što sve u meni gori
i goreće dok budem ovde, sa Vama
i njima...
Kaži gde je ljubav,
pokaži mi lice,
da ti vidim lice,
ja vidim kraj...
na putu ka Bogu,
između zavisti i mržnje,
između ponosa i straha,
između ljubavi i bola,
između tebe i mene,
ne postoji više ništa...
Gde smo,
kaži gde smo pogrešili
i zašto nam je suđen kraj,
u.. zemljo, ošta smo se ogrešili
i nema više vremena...
Jednom kad me ne bude
kao velika pustinja po kojoj hodaš
bez bola...
Jednom kad me ne bude
kad neki dane me odvuku beskraju
jednom kad poludim...
Tu si,
čuvaj nesreću
kao staklo po kome hodaš...
Ljubi, sve što ostanu
samo za njih budi velika...
I kad me ostave,
jednom kad zaborave mi ime
onda će nestati strah...
Tada ću Gospodu da se pomolim za ljubav ko pre
ko, ko more...
Onda... ne znam... mozda ću
da te dam za nekog ko samo liči
Ćuti...
eksplodiraću...
za sve te reči između nas...
Svet moj, ide dođavola...
ovo je ljubav...
Ćuti...
čuvaj nesreću...
za sve te reči izmedju nas...
To bluebird
Oh my pretty one
Why don't try to
Fly in golden
House I made for you
My sweetest one
My pretty one
Please don't die
In lovely cage
I made for you
Why emptiness in sense
Of our lives
Why loneliness is only
What I feel?
Oh little bluebird
love me like i do
And don't ever try to
Fly away from me
Sunny dawn is here
Let yourself to feel
I still hope to
Hear your voice
Flying over sea
My sweetest one
My pretty one
Please don't die
In lovely cage
I made for you
Why emptiness in sense
Of our lives
Why loneliness is only
What I feel?
Oh little bluebird
love me like i do
And don't ever try to
Fly away from me
Senke
Senke padaju po nama svaki dan
Ceo grad u mraku – dvadeseti vek,
LJUBAV – kao nova reč za nas,
kažeš - LJUBAV …
tvojim imenom zovem je …
Ja još se bojim
I nemam gde
I sve što volim – sve umire…
U polju sve zeleno boje proleća
I vazduh koji me na tebe podseća
TUGA svako sanja neki san
Miris juga
Što te nosi daleko od NAS
Ja još se bojim
I nemam gde
I sve što volim – sve umire…
Kao na dlanu
Svi putevi vode korak u ludilo
Brišu se one godine posle nas
I velike reči što sam govorio...
Ko nekad u osam opet me dovodi
Sve one stvari koje ne podnosim
I umem da pričam, ponekad, sa ženama...
I svet koji volim jođ tebi pripada
I kao na dlanu, ti plačeš u meni
I zvuk svake pesme mi donosi reči...
U svakoj je ljubav!
Ko nekad u osam opet me dovodi
Sve one stvari koje ne podnosim
I umem da pričam, ponekad, sa ženama...
I svet koji volim jođ tebi pripada
I kao na dlanu, ti plačeš u meni
I zvuk svake pesme mi donosi reči...
U svakoj je ljubav!
Evropa
pomozi mi…
da vidim neki drugi svet
neko drugo vreme…
Od istoka – u nama
do nemira
sve što je negde ostalo, sačuvaj za mene…
Evropa naše prošlosti – zauvek…
Evropa sna o istini – samo za jedan dan…
Evropa naše ljubavi – još tu je …
Eh, onda gde smo ja i ti – bez nas ?
Evropa naše prošlosti – zauvek…
Evropa sna o istini – samo za jedan dan…
Evropa naše ljubavi – još tu je …
Eh, onda gde smo ja i ti – bez nas ?
Godine srama
Kad isteknu sati
Jednom kad moram
Ti nećeš ni znati
Jer sudbina stoji između nas …
Osvanuće jutro
Ustaćeš sama
Za sve godine teške
Godine srama …
I bilo gde bilo kad,
Ti si ljubav
Svaka, reč tvoja – ljubav..
To zvoni smrt na moja vrata…
Nisi tu da me čuvaš
Da me nosiš negde u sebi
I nikad više sve ono
što smo, nekad, zajedno hteli …
Još ovaj put, milo moje, letim do neba
Oprosti za sve što te vole kako treba
I bilo gde i bilo kad
Ti si ljubav
Svaka reč tvoja –ljubav
To zvoni smrt na moja vrata…
Nisi tu da me čuvaš
Da me nosiš negde u sebi
I nikad više sve ono
što smo - nekad - zajedno hteli !
Boja sreće
živim za još jedan dan svake pesme
uzmi i pošalji mi boju sreće
sve što je između nas `de se kreće
kako da sahranim bol, kako da prodam svoj svet
ljubav me tera na to, hoću al` bas ne ide
još te volim
poslednju želju za spas jedne žene
tu negde između nas `de sve vene
oči su mokre i sve manje bole
gde su otišli svi što nas vole
kako da sahranim bol ,kako da prodam svoj svet
ljubav me tera na to, hoću al` baš ne ide
još te volim, još uvek te volim
Balkan
posvuda tvoje, živa mi bila,
greh ko staklo dušu slama,
bole oči, puca glava.
Upali sveće neka dođu,
sve što mislim nemam kome,
malo sreće onda prođu,
i kom ću Bogu kad me slome.
Gde god krenem put me vodi,
na ovaj Balkan južno od sreće,
da nađem te i da te rodim,
za tako malo, malo me nece.
Upali sveće neka dođu,
sve što mislim nemam kome,
za sve dane koji prođu,
za čiju sreću kad me slome.
Gde god krenem put me vodi,
na ovaj Balkan južno od sreće,
da nađem te i da te rodim,
za tako malo, malo me neće.
Dabogda lažem
i kojem bogu sada izgovaraš ime i plačeš za moje
ne zaboravi reči i nekog ko je umro s nama
i budi zadnja slika zbog koje se sve što nosim slama
dabogda lažem
jaka kao stena još malo godina će
i da l` plačeš da zaboraviš
na svakom krstu nosim po jednu ranu više
jer ne vidim to gde ću da ostarim
dabogda lažem
u slavu bogu poljubi decu za nas dvoje
i kreni tamo negde gde niko ne zna gde me moje
dabogde lažem
jaka kao stena još malo godina će
i da l` plačeš da zaboraviš
na svakom krstu nosim po jednu ranu više
jer ne vidim to gde ću da ostarim
dabogda lažem,i nek me nema
daj ....
Svetlost u zoru širi krila,
posvuda tvoje, živa mi bila,
greh ko staklo dušu slama,
bole oči, puca glava.
Upali sveće neka dođu,
sve što mislim nemam kome,
malo sreće onda prođu,
i kom ću Bogu kad me slome.
Gde god krenem put me vodi,
na ovaj Balkan južno od sreće,
da nađem te i da te rodim,
za tako malo, malo me nece.
Upali sveće neka dođu,
sve što mislim nemam kome,
za sve dane koji prođu,
za čiju sreću kad me slome.
Gde god krenem put me vodi,
na ovaj Balkan južno od sreće,
da nađem te i da te rodim,
za tako malo, malo me neće.
Dvoje
u svakom času samo mirno ćutim
govori nešto kako znaš
i volim svet u kom je život kad ga gubim
nek ti je sreća ma gde postojiš
ljubavi moja što te ne volim
i možda nekad ko ga zna
da naučim da sve u meni,
sve je prazno
i tako mi je svaki dan
odlutam u snove gde to nije važno
nek ti je sreća ma gde postojiš
ljubavi moja što te ne volim
ljubavi moja što te ne volim
Kaži gde smo
tvoj glas još živi u mojim danima,
još jedna godina bez suza, bez stida,
samo kaži gde smo.
Ponekad samo ćutimo,
na tankoj žici misli hodaju,
još korak pa će da se okliznu,
da te izdaju, samo kaži gde smo.
Ti i ja,
u kojem oku skrivaš strah
kad nigde nikog nema
i oluja se sprema u grudima,
ljubav je bol za nas.
Više me ne voliš,
kad prođu dani i strah te podseti,
na koja vrata ćeš da zakucaš,
ko će da otvori,
i grehe da ti oprosti.
Baš me ne voliš,
ugasi svetlo zauvek i odlazi,
raširi nekom svoja krila, pa poleti
u neki svet koji ne vidim
i da te ne čujem.
Kaži gde je ljubav
kao umorni dani, kao ljubav i strah
hoću da operem ruke, da te pogledom nađem
tamo gde su ti misli, gde se kriješ od sebe.
Pričaj nekakve priče, pričaj opet o sebi
Kaži gde nam je vreme, da l' se sećaš početka
gde su ulice sreće, koje vode nas negde
gde smo živeli nekad, gde smo živeli nešto.
Dok ljudi nekud žure, dok zvoni telefon
sa rukama od bola ... dodirni me...
i kaži gde je ljubav ljubav
kaži gde je ljubav ljubav
Kao prsti na koži, kao voda u ruci
tvoje staklene reči lome ponos u nama
kao zidovi straha koji ostaju tamo
gde smo živeli nekad, gde smo živeli nešto.
Dok ljudi nekud žure, dok zvoni telefon
sa rukama od bola ... dodirni me...
i kaži gde je ljubav ljubav
kaži gde je ljubav ljubav
Kako da kažem da je gotovo
ničije reči, ručak na stolu,
vetar u tebi, vetar u meni kaže gotovo.
vetar u tebi, vetar u meni kaže gotovo.
Daleko od mora, daleko od straha
na usnama tražim put do slobode
govorim tiho, govorim sebi da je gotovo.
Mi imamo svoj svet,
mi hodamo kroz grad,
mi dižemo svoj glas,
mi nemamo nikog, osim sebe.
Bili smo ljudi, bili smo neko
sa rukama teškim, sa igrama našim
kako da odem, kako da kažem da je gotovo.
Mi imamo svoj svet,
mi hodamo kroz grad,
mi dižemo svoj glas,
mi nemamo nikog, osim sebe.
Asfalt se gasi, ja bežim u noć i kažem gotovo.
Vetar na nebu, vetar u meni kaže gotovo.
Na putu za nju
Suze i smeh - u grudima...
Glad za usnama
Kazna il' greh - tera me da-lutam
Danima i noćima
sanjam o tuđim očima - jer
Ja, danas sam tu - a sutra ko zna gde
Ne pitaj me-za sudbinu
Jer, danas sam tvoj - a sutra ko zna gde
Zaboravi sve-i idi...
Još tražim svoj dom - tanak je led
Pod prstima...
A znam, već postajem trom i sve veći je red
Na putu za nju - u dugim -
Danima, noćima - jer
Ja, danas sam tu....
Reč, ispod kolena, a ona k'o strast - uzima me
Znam - duga je noć, kratak je vek - uzalud sve
Ja, danas sam tu...
Kiša
Menjam ih za noć na zemlji
Kad krenem vidim samo
Crno-beli svet oko sebe
Napisaću knjigu
Napustiću grad u kome
Ostaju stranci
I niko ko mi znači
Volim dan
Volim nju
Volim sve osim tebe
Ti nosiš kišu
Ovaj grad-volim ga
Ali dalje ću bez tebe
Ne znam gde i s kim ću
Gde su ulice
Naše stvarnosti
Srećne godine
Bez svih bolesti
Napisaću knjigu
Napustiću grad u kome
Ostaju stranci
I niko ko mi znači
Volim dan
Volim nju
Volim sve osim tebe
Ti nosiš kišu
Ovaj grad-volim ga
Ali dalje ću bez tebe
Ne znam gde i s kim ću
Ja hoću da se menjam
Ja hoću sve da menjam
Ima li vremena
Volim dan
Volim nju
Volim sve osim tebe
Ti nosiš kišu
Tužna pesma
Bol, gospodski sjaj,
Gazila bih duboku reku
Samo da nađem zvezdu neku
Koja na tebe podseća!
Zid, između nas
Noć, pruža mi spas
Htela bih da ti zovem ime
Plakala bih, al'nemam s'kime
Ubila bih i dosta s'time, znaj
ipak znaj da....
Tužna pesma na sto načina
Svetom putuje
Stara slika našeg vremena
još uvek tuguje
a kišna jutra opet počinju
otkad sam otišla
Smejem se, a suze naviru
kurva sudbina
Zid, između nas...
Tužna pesma na sto načina...
Sad sam stranac
Svaki trag što nosiš od nas.
Kao san, još se setim... svih tih godina...
Sad sam stranac... u ovom gradu... sasvim sam...
Brate moj... ponekad sam srećna...
K'o na dan kad čujem tvoj glas.
Neki svet stran i dalek... svud' je oko nas...
Grad bez tebe tužan je kao ja....
Na kraj, što svud oko vreba
Hladan kraj, suza mutna k'o reka...
Još uvek tu... na tvom putu... i sekund vremena...
Samo stranac... u ovom gradu... sad sam ja.
Uzmi noć... bar noći su tvoje...
Hladan smeh nekog bezbrižnog sveta...
Dal' ti sad možda treba neki takav glas
Grad bez tebe tužan je kao ja...
Dal' ti sad možda treba
neki takav glas...
Grad bez tebe tužan je kao ja...
Grad bez tebe
tužan je kao ja.....
Veliki je Bog
gde su sad oni dani kad ljubav počinje
kažu da negde pevaš, reči se ne čuju
nekad da tiho jecaš, suze te opiju
Gladna sam ponekad i hoću da te ne dam
lažem da dobro je ruši se sve
Veliki je Bog što gleda na nas
hoću da plačem da mi čuje glas
Veliki je Bog što gleda na nas
hoću da plačem da mi čuje glas
Jesen u mome kraju, sve kao ranije
laste ponekad znaju tiho da odlete
I ne znam da li reči i tebe noćas plaše
ljubim ti oči da ne gledaš me
Veliki je Bog što gleda na nas
hoću da plačem da mi čuje glas
Za 1000 godina
Raširi zastave
Predugo već stoji vreme
Za naše pobede
Ulice naših života
Sad prolaze kraj nas
Mi čekamo da dođe stota
Da pustimo svoj glas
Vreme je, pomoli se
Vreme je, da plate sve
Za hiljadu godina, krvavih lutanja
Za hiljadu godina, suza i uzdaha
Za hiljadu godina, što umiru kao ja
Ovu noć ja ti sviram
Za godine bez nas
Mada znam kada sutra dođe
Da nema nikoga
Vreme je, pomoli se
Vreme je da plate sve
Za hiljadu godina, krvavih lutanja
Za hiljadu godina, suza i uzdaha
Za hiljadu godina, što umiru kao ja
Jana Šušteršič – vokali, prateći vokali
Prve tri godine živela je u Libiji, potom godinu dana u Ljubljani. Usled razvoda roditelja, 1989. godine dolazi u Beograd. Išla je u osnovnu školu “Marko Orešković” na Novom Beogradu i uporedo u osnovnu muzičku školu “Kosta Manojlović’’. U šestom razredu prelazi u muzičku školu “Dr.Vojislav Vučković”, gde do kraja srednje škole klavir uči kod profesora Dejana Stošića. Kao veoma talentovan pijanista učestvovala je na dosta domaćih i međunarodnih takmičenja, od kojih bi trebalo izdvojiti II nagradu u Strezi ( Italija ) i I mesto u Parizu ( Francuska ). Po završetku srednje škole, sa 17 godina, upisuje muzičku akademiju u Beogradu kao 3. na listi od skoro sto konkurisanih mladih pijanista, gde nastavlja studije kod profesora Stošića. Prvi ( i jedini pre ulaska u “Bebe” ) rock bend u kom je Jana bila, bio je bend “Euterpha”, koji je osnovala zajedno sa svojim starim društvom. Bend je postojao 6 meseci i za to vreme postao dosta zapažen u domenu klupskih svirki Beograda. 2003. godine odlazi na takmicenje mladih talenata ( ‘’3K - dur’’ ) gde pobeđuje u svojoj emisiji. Pokazavši neverovatan talenat ( već potvrđen sa prethodnih audicija ), sjajan scenski nastup i harizmu u nastupu bilo je jasno da će joj se život izmeniti! Dan posle snimanja pozvao je Milan Đurđević sa idejom da razgovaraju o budućoj saradnji. Naravno, njenom oduševljenju nije bilo kraja. Nekoliko dana kasnije sa svakodnevnim probama u svojoj bazi – studio u Košutnjaku – ‘’Neverne bebe’’ ( sa Janom kao vokalom ) kreću u nešto potpuno novo i prepuno izazova! Naime, 05. jula 2003. godine sa svojom ( takođe novom ) koleginicom Jelenom Pudar debitovala je u Herceg Novom i tada je započeo jedan novi deo istorije benda ,,Neverne bebe’’.
Janini muzički uzori – David Coverdale, Erika Badu, Janis Joplin, Joe Lynn Turner…
Omiljeni bendovi – Whitesnake, Thin Lizzy, Bad Company, Pantera, D’Angelo, Stevie Ray Vughan…
Jelena Pudar - vokal
Nakon personalnih promena u ‘’N.bebama’’ sredinom juna 2003.godine sledi poziv od Milana Đurđevića, koji joj se, u to vreme, učinio posve neverovatan. Otkrivši veliki talenat kod nje, dobila je šansu na već čuvenim probama u Košutnjaku koju obilato koristi. Nekoliko dana posle Janinog dolaska u bend i Jelena postaje član ‘’Nevernih beba’’.
Ubrzo, već 05. jula 2003. godine, sa Janom Šušteršič pored sebe, debitovala je u Herceg Novom. Sve nakon toga deo je već poznate priče. U isto vreme upisuje filološki fakultet u Kragujevcu, odsek -španski jezik.
Jelenini muzički uzori – između ostalih – bili su: Queen, Whitney Houston, Sade…
Vladimir Ružičić-Kebac – bubanj, udaraljke, prateći vokali
Kebac je oženjen i ima sina.
Bendovi koji su, pored Nevernih beba, uticali na muzicki razvoj Kebca su: The Beatles, Uriah Heep, Deep Purple, Led Zeppelin, Smak, B. Dugme, Metalica, Irron Maiden, Whitesnake,, Van Halen, Europe, EKV, Dream Theater, Toto, Los Lobotomys, Peter Gabriel, Chich KOREA Electric Band, Genesis, Richard Bona, Joe Zawinul, Pat Metheney group.
Bubnjari, kao uzori: Billy Cobham, Steve Gadd, Simon Phillips, Ian Paice, John Bohnam, Dave Weckl, Antonio Sanchez, Phil Collins, Jeff Porcaro, Manu Katche, Mike Mangini, Buddy Rich.
Oprema koju Kebac trenutno koristi: Dramworkshop Collectors series ( DW ), Bosphorus cinele, Remo koze, Vic Firth palice.
Saša Ranđelović – Ranđa – električne & akustične gitare
Kao dete pokazivao je interesovanje za rock muziku, a prvu gitaru dobio je sa nepunih 10 godina.
Vremenom, pored rock muzike izučava i druge muzičke pravce ( blues, jazz, rock ).
Kao srednjoškolac snima svoje prve studijske snimke u studiju 13 RTB-a koje je producirao Miodrag Bata Kostić. U to vreme upoznaje Zorana Milina ( nažalost sada pokojnog ), frontmena benda ''Malo sutra'', koji mu puno pomaže da izradi sopstveni stil. Sredinom 80-ih Ranđa svira sa manje poznatim zemunskim bendovima. 1988. godine odlazi na odsluženje vojnog roka na ostrvo Vis i tamo ga sudbina povezuje sa ocem beogradskog bluesa, Draganom Markovićem - Maretom.
1989. godine zajedno osnivaju najatraktivniji blues bend ''Di luna blues band'' i postaju poznati širom Srbije. Njihova saradnja je trajala punih pet godina, a prijateljstvo i dan danas. 1990. godine Nikola Čuturilo poziva Ranđu da mu se priključi u svom bendu 'Čutura i oblaci''. Snimaju album ''Rekom ljubavi''. 1994. godine Milan i Ranđa upoznaju se, na obostranu radost, u ''Central klubu'' u Valjevu na koncertu ''Di luna blues benda''. Nakon toga Milan ga poziva da zajedno otvore veliki rock spektakl ''30 godina Rock'n'roll-a'' ( koncert održan u hali 1 beogradskog sajma pred 20 000 posetilaca ). Posle par meseci, tačnije u maju 1994. godine, Ranđa se zvanično priključuje bendu ''Neverne bebe''. Svih ovih godina Ranđa se bavi i studijskim sviranjem za razne druge izvođače. Neki od njih su Laza Ristovski, Boris Aranđelović, John O' Leary, Grale i vukovi, Billy King, Vlada Maraš, Knez itd. Srećno oženjen suprugom Ljiljanom, otac divnih devojčica Nine i Ive.
Muzički uzori:
-Najveći Ranđin idol od rane mladosti pa do danas je Jimi Hendrix. Tu su još Frank Marino, Jeff Beck, Gary Moore, Steve Lukather, Larry Carlton, SRV, George Benson, Pat Metneny...
...Miodrag Bata Kostić, R.M.Točak, Vlatko Stefanovski, Zoran Milin...
-Od bendova to su - Status Ouo, Allman brothers band, Lynard skynyrd band, Bad company...
-Od pre mesec dana izasao je i DVD prva Randjina DVD škola gitare za početnike ,,Electric blues guitar''.
Oprema:
-gitare - Gipson Les Paul custom -'79, Music man Luke
-pojačalo - Duka, box Marshall
-pedale - wah-wah, cry baby, fulltone fulldrive 2, boss C1, boss dd2, MXR 106 EQ, boss OD...
Vladan Đurđević – Vlajko (bas)
Kompletna Vlajkova biografija vezana je za Milanovu jer su ceo život proveli zajedno u svim zajedničkim bendovima.Izuzimajući period Milanovog boravka u grupi ''Smak'' ( 1986. - 1987. godina ) kao i period njegovog boravka u JNA ( 1988. godina ), sve vreme posvetili su istoj ideji koja se 1993. godine i ostvarila sa osnivanjem ''Nevernih beba''. Mala zanimljivost s' početka Vlajkove karijere je da je u prvom bendu bio pevač, već 1978. godine postao je basista grupe ,,Meteori''. Po izlasku iz JNA ( 1984. godine ) upisao je žurnalistiku na FPN-u, nešto kasnije i klasičnu istoriju na filozofskom fakultetu. Njegova glavna uloga tokom godina bila je i ostala organizacija svih ljudi u bendu i oko benda, tačnije svega onoga što podrazumeva delovanje istog. Znači - probe, putovanja, koncerti, smeštaj i razne druge stvari. U ''Nevernim bebama'' ima više uloga a jedna od najbitnijih svakako je i određivanje repertoara koji bend izvodi na koncertima. Gotovo uvek osluškuje glas publike i ona mu je uvek na prvom mestu. Zadužen je i za kontakte sa svim prijateljima i fanovima benda. Srećno oženjen, otac tinejdžerke.
Uzori:
-u najranijoj mladosti - Uriah Heep, Rainbow, Boston, The Eagles...
-kasnije - Prince, M.Jackson, G.Michael, Genesis...
-danas - niko posebno...
Oprema koju koristi:
-bas gitare - Fender Jazz bas, Yamaha...
-pojačalo - Trace Eliot ( već više od 16 godina )...
Milan Đurđević – klavir, hammond, synth, vokal
Rođen u Valjevu, 31. marta 1967. godine, od malih nogu svira klasičnu muziku.Sa 11.godina počeo da svira u valjevskom Domu omladine a već sa 13 – sa Vlajkom – pravi svoj bend i svira autorske kompozicije.Sa grupom ,,Nova zemlja’’ 1983. godine pobeđuje u Zaječaru na prestižnoj gitarijadi, po mišljenju publike i stručnog žirija i snima album ’’Letači’’ koji 1985.godine izlazi za PGP RTB.'’Nova zemlja’’ postaje kultni simfo-rok bend i prvi bend iz Valjeva koji je izdao album.
1984. godine sa Vlajkom prelazi u Beograd i postaje jedan od najtraženijih klavijaturista.Već 1986.godine dobija poziv jednog od najvećih bendova ex YU prostora - grupe ’’Smak’’ - gde provodi 2. godine. Snima album ’’Smak 86’’ i ide na live turneju sa jednim od najboljih bendova u istoriji YU rok muzike.Ostaće zapamćena tadašnja postava ,,Smaka’’ – R.M.Točak – gitara, Zoran Milanović – bas, Kepa Stojanović – bubanj, Boris Aranđelović – vokal i Milan Đurđević – klavijature.Pred kraj 1987. godine odlazi na odsluženje vojnog roka ( tadašnja JNA ) u Ljubljanu.Krajem 1988. godine, po dolasku iz JNA, sa bratom Vlajkom obnavlja ’’Novu zemlju’’.Zbog problema sa izdavanjem novog autorskog materijala i nerazumevanju tadašnjih izdavačkih kuća, bend se okreće u drugom pravcu – ka obradama.Za kratko vreme bend postaje najpoznatiji i najtraženiji na prostoru cele Jugoslavije a kao kruna svega zauvek će se pamtiti gostovanja po Istri, tadašnjem centru kulturnih zbivanja celog regiona.Strani menadžeri odmah su reagovali i ’’Nova zemlja’’ 1989. godinu provodi uglavnom u inostranstvu svirajući po raznim klubovima i diskotekama.Milan je dobijao neverovatne ponude – od toga da bude promoter raznih klavijatura u velikim svetskim lancima prodavnica, pa do poziva nekoliko ozbiljnih producenata da pristupi raznim bendovima na zapadu...Odbija sve ponude zarad autorskih ideja koje su bile i tada vrlo kompleksne i koje su zahtevale dosta strpljenja po pitanju vizije muzike, karijere i realne postavke na tržištu.Kao vođa benda koji je imao ozbiljan kvalitet, Milan se suočio sa velikim bojkotom određenih klanova i muzičkih kritičara, pogotovu iz sfera alternativne muzike.Kao čovek koji je čvrsto verovao u svoje ideje, kreće putem koji je u tom trenutku predstavljao jedino rešenje a to su bili koncerti i nastupi po klubovima širom zemlje i Evrope.
Za kratko vreme ,,Nova zemlja’’ postaje najtraženiji klupski bend u zemlji a Milan klavijaturista sa najvećim brojem fanova i najvećim poštovanjem mladih muzičara.Kao klavijaturista svirao je sešne sa svim viđenijim muzičarima se ex YU prostora.1991. godine, zajedno sa Vlajkom, prelazi u grupu ,,Frenky’’ i snima album ,,Plakao bih al’ nemam s’ kime’’. Već na ’’Mesam-u’’ te godine uzima nagradu za aranžman za pesmu ,,Ljubim a znam’’ ( takođe i 2. mesto po mišljenju publike ) a 1992. godine pobeđuje – takođe na ,,Mesam-u’’ - sa kultnom simfo rok kompozicijom ’’Saga’’ koja je postavila nove standarde srpske pop-art kulture.Početkom 1993.godine sa Vlajkom i bubnjarem Čedom Macurom ( ubrzo im se priključuju gitarista Bane Jelić i, potom, Billy King ) pravi svoj potpuno autorski projekat ’’Neverne bebe’’.Početkom 1994.godine izdaje album ’’Neverne bebe I’’ koji je danas jedan od najtraženijih i najskidanijih albuma od strane mladih muzičara u zemlji.Svira fjužn, etno i klasičnu muziku, priprema ambijentalni solo album u koji je uložio jako mnogo vremena i energije i čija realizacija je pri kraju.Piše filmsku muziku a paralelno učestvuje u stvaranju duhovne muzike, kao eminentni autor, aranžer i producent.
Sarađivao sa raznim umetnicima, kao studijski muzičar svirao na mnogim albumima domaće pop i rok muzike.Po svojoj energiji i perfekcionizmu poznat je i mimo muzičkih krugova – sa bendom je napravio standard od 100 do 140 koncerata godišnje na visokom profesionalnom nivou.
Plus rad u studiju, plus probe.Kao pikanterija se navodi da ne pije i ne puši i da je takav sličan standard uveo i u bend – nema konzumiranja alkohola pre i za vreme koncerta.Životno vrlo kontraverzan, pratile su ga razne afere ali je svojim ogromnim kvalitetom i odnosom prema životu i muzici pokazao da je apsolutno rođen da bi pisao, komponovao i izvodio muziku, uz zahvalnost Bogu na talentu i ljubavi prema estetskim vrednostima umetnosti...
Muzički uzori – Pat Metheny, Pink Floyd, Sergej Rahmanjinov...
Oprema koju trenutno koristi – Yamaha P-80, Yamaha Motif 7, Korg CX 3, Korg Carma, 2 Korga N 364...
''...Život je ono što uspevamo da pronađemo u sebi od talenta koji smo dobili rođenjem...ako sam uspeo da usrećim par ljudi na ovoj planeti sa svojom muzikom, onda moj život apsolutno ima smisla...''- Milan
Iz stvarnosti u iluziju... – knjiga rok tekstova i pesama psihološko ljubavnog sadržaja ( u pripremi )..
Peti album - Neverne Bebe V ''...iza oblaka''
1. Da ima nas
2. Ko zna...
3. Boje duge
4. Ikona
5. Bela kola
6. Moja dunjo mirisna
7. Luda
8. Hajdemo svi
9. Oktobarfest
10. Sve nase godine
11. Pogledaj u sunce
12. Iza oblaka...
Cetvrti album - Neverne Bebe IV ''The best of - Dvoje''
1. Kaži gde je ljubav
2. Veliki je bog
3. Na putu za nju
4. Tužna pesma
5. Kupite daire
6. Kiša
7. Kako da kažem da je gotovo
8. Kaži gde smo
9. Za 1000 godina
10. Balkan - Južno od sreće
11. Dabogda lažem
12. Sad sam stranac
13. Dvoje
Treci album - Neverne Bebe III ''Juzno od srece''
1. Ljubav
2. Gotovo
3. U beznađu
4. SERBIAN SONG
5. Lica
6. Balkan
7. Dabogda lažem
8. My freedom ( instrumental )
9. Divlje svinje
10. Kiša
11. Jednom kad me ne bude
12. Pravda
13. Zemlja
14. GOOD BYE
8.06.2003. godine su odsvirali zadnji koncert u tom sastavu i iz benda izlaze dotadasnja pevačica Gorica, pevač Taša i bubnjar Goran; dolaze nova dva vokala (Jana i Jelena), te bubnjar Duca.
Drugi album - Neverne Bebe II
1. Stranac
2. Dvoje
3. Boja sreće
4. Divlje svinje
5. Godine srama
6. Evropa
7. Gradac ( instrumental )
8. Kao na dlanu
9. Senke
10. To bluebird
11. 7 minuta za nas ( instrumental )
Prvi album - Neverne Bebe I
Milan Đurđević, Vladan Đurđević, Čeda Macura, Bane Jelić i Bili King
Pjesme sa ovog albuma:
1. 1000 godina
2. Sanjaj
3. Kad me napuste svi
4. Daire ( spec. gost Radomir Mihajlović Točak);
5. Oktobar fest
6. Veliki je Bog
7. Život je kazna
8. Saga
9. 2 minuta za nas ( instrumental)
10. SVE NAŠE GODINE...