Jednom kad me ne bude

Svet moj,
kao velika pustinja po kojoj hodaš
bez bola...
Jednom kad me ne bude
kad neki dane me odvuku beskraju
jednom kad poludim...

Tu si,
čuvaj nesreću
kao staklo po kome hodaš...
Ljubi, sve što ostanu
samo za njih budi velika...

I kad me ostave,
jednom kad zaborave mi ime
onda će nestati strah...
Tada ću Gospodu da se pomolim za ljubav ko pre
ko, ko more...

Onda... ne znam... mozda ću
da te dam za nekog ko samo liči
Ćuti...
eksplodiraću...
za sve te reči između nas...

Svet moj, ide dođavola...
ovo je ljubav...
Ćuti...
čuvaj nesreću...
za sve te reči izmedju nas...