Gde smo,
tvoj glas još živi u mojim danima,
još jedna godina bez suza, bez stida,
samo kaži gde smo.
Ponekad samo ćutimo,
na tankoj žici misli hodaju,
još korak pa će da se okliznu,
da te izdaju, samo kaži gde smo.
Ti i ja,
u kojem oku skrivaš strah
kad nigde nikog nema
i oluja se sprema u grudima,
ljubav je bol za nas.
Više me ne voliš,
kad prođu dani i strah te podseti,
na koja vrata ćeš da zakucaš,
ko će da otvori,
i grehe da ti oprosti.
Baš me ne voliš,
ugasi svetlo zauvek i odlazi,
raširi nekom svoja krila, pa poleti
u neki svet koji ne vidim
i da te ne čujem.
Nema komentara:
Objavi komentar