Kao vetar na licu, kao kristalne kapi
kao umorni dani, kao ljubav i strah
hoću da operem ruke, da te pogledom nađem
tamo gde su ti misli, gde se kriješ od sebe.
Pričaj nekakve priče, pričaj opet o sebi
Kaži gde nam je vreme, da l' se sećaš početka
gde su ulice sreće, koje vode nas negde
gde smo živeli nekad, gde smo živeli nešto.
Dok ljudi nekud žure, dok zvoni telefon
sa rukama od bola ... dodirni me...
i kaži gde je ljubav ljubav
kaži gde je ljubav ljubav
Kao prsti na koži, kao voda u ruci
tvoje staklene reči lome ponos u nama
kao zidovi straha koji ostaju tamo
gde smo živeli nekad, gde smo živeli nešto.
Dok ljudi nekud žure, dok zvoni telefon
sa rukama od bola ... dodirni me...
i kaži gde je ljubav ljubav
kaži gde je ljubav ljubav
Nema komentara:
Objavi komentar